Dobio Nobelovu nagradu, pa otišao da sprema ručak deci: Priča Karla Dajserota raznežila javnost
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Američki neuronaučnik i psihijatar Karl Dajserot dobio je Nobelovu nagradu za medicinu za rad na optogenetici, zajedno sa Peterom Hegemanom i Georgom Nagelom.
- Samo nekoliko sati kasnije, umesto slavlja, čekala ga je sasvim obična obaveza - da deci spremi školski ručak.
- Dajserot je pre medicine voleo književnost, a i jutro Nobelove vesti proveo je uz kafu iz šolje sa citatom iz 'Igre prestola'.
Postoje jutra koja promene život, a onda ipak vrlo brzo nastave sasvim običnim tokom. Upravo takvo jutro imao je američki neuronaučnik i psihijatar Karl Dajserot, koji je saznao da je postao dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, a samo nekoliko sati kasnije morao je da uradi nešto mnogo prizemnije - da spremi ručak svojoj deci za školu.
Poziv iz Stokholma stigao je u trenutku kada je Dajserot, poznat kao čovek koji često radi do duboko u noć, tek otišao na spavanje. Ubrzo su počele čestitke, razgovori, intervjui i sve ono što prati vest o jednom od najvećih priznanja koje naučnik može da dobije.
Ali čak ni Nobelova nagrada ne zaustavlja porodični raspored.
Dok se svet interesovao za njegovo veliko naučno dostignuće, kod kuće su ga čekale kutije za ručak i školski dan koji je morao da počne na vreme.
Najveća vest u životu, a onda povratak u kuhinju
Upravo taj detalj dao je celoj priči posebnu toplinu. Dajserot je tog jutra postao čovek čije će ime ostati zapisano u istoriji nauke, ali je istovremeno ostao i tata koji zna da deca ne mogu u školu bez spremljenog ručka.
U toj maloj slici možda se najbolje vidi koliko se veliki životni trenuci često sudare sa potpuno običnim stvarima. Jednog trenutka razgovarate sa Stokholmom i slušate da ste osvojili Nobelovu nagradu, a već sledećeg proveravate da li je sve spakovano za školu.
Dajserot je priznanje dobio zajedno sa Peterom Hegemanom i Georgom Nagelom za otkrića koja su dovela do razvoja optogenetike, metode koja je promenila način na koji naučnici proučavaju rad mozga.
Pre nauke voleo je književnost
Još simpatičniji deo njegove priče krije se u tome što Dajserotova prva velika ljubav uopšte nije bila medicina.
Kao mladog čoveka privlačila ga je književnost. Fasciniralo ga je kako nekoliko reči na papiru može da probudi tugu, radost, strah ili nadu i kako nešto napisano može toliko snažno da deluje na čoveka.
Upravo ga je ta radoznalost polako odvela ka pitanju šta se zapravo događa u mozgu kada osećamo.
Tako su se u njegovom životu spojile dve naizgled udaljene stvari - priče i nauka, emocije i neuroni.
Studirao je biohemiju na Harvardu, potom medicinu na Stanfordu, a kasnije se posvetio psihijatriji i neuronaukama. Ipak, od pisanja nikada nije sasvim odustao.
Autor je knjige „Projections: A Story of Human Emotions“, u kojoj upravo spaja ono što ga je zanimalo još od mladosti - ljudska osećanja, priče i rad mozga.
Nobelovo jutro uz „Igru prestola“
Čak je i jutro kada je postao nobelovac imalo detalj koji kao da pripada nekoj toploj porodičnoj priči.
Dok je razgovarao sa novinarima i pokušavao da shvati razmere vesti o Nobelovoj nagradi koju je upravo dobio, pio je kafu iz šolje sa citatom iz serije „Igra prestola“. On i njegova supruga, prema navodima Stanforda, veliki su ljubitelji te serije.
Video: Nobelovac Peter Handke među Srbima